O Crvenom krstu Beograda
Srpsko društvo Crvenog krsta osnovano je 6. februara 1876. godine. Inicijativu za osnivanje Srpskog društva Crvenog krsta pokrenuo je dr Vladan Đorđević, a za prvog predsednika je izabran mitropolit Mihajlo Jovanović.
Istoga dana formiran je mesni odbor za grad Beograd, danas Crveni krst Beograda.
Crveni krst Beograda u svom sastavu ima 17 lokalnih organizacija. Sastavni je deo Crvenog krsta Srbije.
Principi Crvenog krsta
HUMANOST
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, rođen je u želji da bez diskriminacije ukaže pomoć ranjenicima na bojnom polju, u svom međunarodnom i nacionalnom vidu nastoji da spreči i ublaži ljudske patnje u svim prilikama. Njegov cilj je, da štiti život i zdravlje i da obezbedi poštovanje ljudske ličnosti. On unapređuje uzajamno razumevanje, prijateljstvo, saradnju i trajan mir među svim narodima.
NEPRISTRASNOST
On ne pravi nikakvu razliku prema narodnostima, rasi, verskim ubeđenjima, klasi ili političkom mišljenju. On nastoji da ublaži stradanje pojedinaca, rukovođen samo njihovim potrebama dajući prvenstvo najhitnijim slučajevima nesreća.
NEUTRALNOST
Da bi očuvao poverenje svih, Pokret se ne opredeljuje u neprijateljstvima i ne angažuje se u bilo koje vreme u raspravama političke, rasne, verske i ideološke prirode.
NEZAVISNOST
Pokret je nezavisan. Nacionalna društva, kao pomoćni organi humanitarnih službi svojih vlada i podvrgnuta zakonima u njihovim zemljama, moraju uvek da sačuvaju svoju autonomiju, koja će im omogućiti, da u svako doba deluju u skladu sa principima Pokreta.
DOBROVOLjNOST
To je dobrovoljni pokret za pomoć, koji ne pokreće želju za sticanje koristi.
JEDINSTVO
U jednoj zemlji može postojati samo jedno društvo Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca. Ono mora biti dostupno svima i sprovoditit svoju humanitarnu delatnost na celoj teritoriji.
UNIVERZALNOST
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, u kome sva društva imaju jednaki status i dele jednaka prava i dužnosti, da se međusobno pomažu, je univerzalan.
