Crveni Krst Beograd

Odrasli puše i mene guše!

Pozivamo Vas da nam se pridružite 31.januara od 14 do 16 časova u Delta citiju na obeležavanju Nacionalnog dana bez duvanskog dima kao  i drugim manifestacijama koje organizuje Crveni krst na opštinama u saradnji sa zdravstvenim i obrazovnim ustanovama.

U Srbiji se 31. januar kao Nacionalni dan bez duvanskog dima obeležava već više od dve decenije. Ta tradicija nastavlja se i ove godine uz zadržavanje prošlogodišnjeg slogana „Odrasli puše i mene guše”, sa jasnom željom da se pažnja javnosti još jednom usmeri na sve neposredne opasnosti kojima su deca i mladi izloženi usled udisanja duvanskog dima iz okruženja, kao i na dalekosežnije javnozdravstvene posledice po pojedinca i društvo u celini, koje iz toga proističu.

Deca spadaju u jednu od najvulnerabilnijih kategorija stanovništva, te je i njihova osetljivost na duvanski dim veća u odnosu na odraslu populaciju. S tim u vezi, naučno je potvrđeno da deca izložena duvanskom dimu češće obolevaju od akutnih i hroničnih upala donjih respiratornih puteva, infekcija srednjeg uha i imaju češće astmatične napade koji su pritom i jačeg intenziteta.

Osim toga, već decenijama se množe dokazi koji potvrđuju koliko upotreba duvana i duvanskih proizvoda povećava rizik od nastanka čitavog spektra hroničnih nezaraznih oboljenja, pri čemu je posebno važno naglasiti da čak i sam boravak u bilo kom javnom, radnom ili životnom prostoru u kome je prisutan duvanski dim, i nepušače dovodi u stanje povećanog rizika od nastanka brojnih poremećaja zdravlja.

Zbog svega navedenog jasno se, nedvosmisleno i konstantno mora isticati da ne postoji bezbedan nivo izlaganja duvanskom dimu i da je jedina efikasna zaštita njegova potpuna eliminacija iz okruženja.

Okruženje bez duvanskog dima ima pozitivan uticaj na smanjenje započinjanja pušenja, a uz to, kod samih pušača dovodi do modifikovanja i preispitivanja pušačkih navika, podstiče donošenje odluke o prestanku pušenja i olakšava proces odvikavanja.

Zakoni kojima se zabranjuje pušenje u zatvorenim prostorima (kao što su restorani i barovi) utiču, pre svega, na unapređenje zdravlja zaposlenih u tim prostorima, ali i na zdravlje celokupnog stanovništva. Pored toga, značajno je napomenuti da zakoni kojima se građani štite od izloženosti duvanskom dimu za dugoročan, posredan cilj imaju smanjenje udela pušača u populaciji. Pritom, veoma je bitno, naročito u našoj sredini, razbiti uvrežena predubeđenja da ovakve zakonske mere mogu imati negativan uticaj na poslovanje, pre svega kada je reč o ugostiteljskom sektoru. Primeri brojnih evropskih i drugih zemalja koje odavno uspešno sprovode ovakvu regulativu najbolji su kontraargument za takve neosnovane sumnje.

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u našoj zemlji usvojen je 2010. godine, a Istraživanje o efektima i stavovima u vezi sa Zakonom radi se svake godine. Ključno zapažanje proisteklo iz analize rezultata poslednjeg istraživanja, sprovedenog tokom 2016. je neusaglašenost između opšteg znanja ispitanika o štetnim posledicama duvanskog dima, stavova u vezi sa merama zaštite od izloženosti u okruženjima u kojima borave i spremnosti da ih usvoje i sprovode. Sve to skupa navodi na zaključak o poražavajuće visokom stepenu tolerancije našeg stanovništva na izloženost duvanskom dimu.

Primera radi, svest o uticaju duvanskog dima na nastanak malignih i srčanih oboljenja ima 86% ispitanih, čak 90% njih svesno je činjenice da je duvanski dim štetan za nepušače koji ga udišu i smatra da pušači treba da vode računa gde će da zapale cigaretu. Ipak, isto istraživanje pokazuje da potpuna zabrana pušenja postoji u tek 16% domaćinstava, dok je u čak 39% njih pušenje dozvoljeno u svim prostorijama. Podatak da je oko trećine ispitanika navelo da je duvanskom dimu izloženo na radnom mestu zabrinjava, pre svega, iz razloga što to jasno ukazuje na kršenje Zakona, a dodatno što je u odnosu na rezultate od pre godinu dana, taj udeo značajno porastao. Zabrinjavajući trend porasta izloženosti se zapaža i kada su u pitanju mesta za izlazak, gde se beleži skok sa 52% na 73%.

Ono što ipak najviše obeshrabruje je da samo između 12% i 18% ispitanika navodi da im izloženost duvanskom dimu na mestima gde borave mnogo smeta, dok je više nego duplo onih kojima ta izloženost ne smeta puno, a skoro polovini njih, kako navode, duvanski dim ne smeta uopšte. Imajući ove nalaze u vidu, gotovo da ne iznenađuje da samo 20% ispitanih podržava potpunu zabranu pušenja u restoranima, a njih tek 16% njih u kafićima. Ako se uzme o obzir da dve trećine ispitanika sami nisu svakodnevni pušači, sve navedeno argumentuje opšte zapažanje o visokom stepenu tolerancije na duvanski dim u našoj populaciji.

Suprotno ovome, pomalo je neočekivan stav 79% ispitanih koji bi podržali potpunu zabranu pušenja na dečijim igralištima, ako se ima u vidu da se trenutno u većini zatvorenih dečijih igraonica dozvoljava i praktikuje pušenje. Ovakav „radikalan“ stav u dobroj meri se kosi i sa podatkom da je potpuna zabrana pušenja zabrinjavajuće retka pojava i u samim domaćinstvima. Sličan paradoks ogleda se i u iznetom stavu skoro polovine ispitanika koji bi podržali zabranu pušenja na otvorenim sportskim terenima, dok se u ovom trenutku, i pored jasne zakonske zabrane, nesmetano puši i u zatvorenim sportskim objektima.

Svi ovi rezultati i zapažanja ukazuju na neophodnost preispitivanja efikasnosti i doslednosti u sprovođenju postojećih mera, kao i za razmatranjem donošenja novih zakonskih regulativa, uz njihovu bolju sledstvenu primenu i rigorozniju kontrolu. Kao paralelni imperativ, nameće se važnost kontinuiranog, sistemskog rada na podizanju svesti stanovništva o ovom problemu, kako bi se stavovi i ponašanje makar donekle uskladili sa evidentno visokim nivoom znanja.

Činjenica da u Srbiji i dalje puši oko trećine stanovnika starijih od 15 godina svrstava nas u neslavan evropski „vrh“ i svakako je zabrinjavajuća. Ipak, pozitivno sagledavanje ovog podatka jeste da je to i dalje manjina stanovništva. Snaga promena leži u svakom edukovanom, osvešćenom pojedincu, ohrabrenom da deluje, a sledstveno i u kolektivnoj svesti o važnosti proaktivnog zalaganja za svoja prava. Formiranje takvog osnaženog kolektiva je zahtevan poduhvat, ali i dužnost, pre svega, za javnozdravstvene profesionalce, ali i za sve društveno odgovorne aktere kojima je u poslovnoj agendi i široj zoni interesovanja zdravlje zajednice i društva u celini.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Kviz o Crvenom krstu