Crveni Krst Beograd

Ojačajte svoje srce! Svetski dan srca 29.septembar 2017.

Svetski dan srca se obeležava 29. septembra svake godine i predstavlja simbol svetske platforme za borbu protiv kardiovaskularnih bolesti. Ovaj važan datum iz Kalendara javnog zdravlja ima za cilj da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti u svetu i da istakne značaj aktivnosti koje pojedinci, udruženja i zajednice mogu preduzeti da spreče i kontrolišu ova oboljenja.

Procenjuje se da u svetu oko 17,5 miliona ljudi umre od kardiovaskularnih bolesti svake godine, te da će do 2030. godine taj broj porasti na čak 23 miliona. Svetska federacija za srce ističe da najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

U skladu sa tim, ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Ojačajte svoje srce”, naglašavajući značaj zdravih stilova života, kao i značaj prevencije i kontrole faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama.

Iako deca predstavljaju najzdraviju populacionu grupu, čak su i ona pod određenim  rizikom za pojavu bolesti srca i krvnih sudova. Naime, ove bolesti mogu da se jave i pre rođenja, a rizik raste tokom detinjstva usvajanjem loših životnih navika, kao što su nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i izloženost duvanskom dimu. Određene neprepoznate i nelečene zarazne bolesti kod dece su poseban problem, jer mogu da izazovu trajna oštećenja srca, koja često zahtevaju hirurško lečenje.

Epidemiološka situacija u Srbiji

Prema podacima Nacionalnog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2015. godine u Srbiji umrlo je 54.376 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 52,4% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u našoj zemlji. Ishemijske bolesti srca, zajedno sa cerebrovaskularnim bolestima, vodeći su uzroci smrti u ovoj grupi oboljenja.

U Beogradu je 2016. godine od akutnog infarkta miokarda lečeno 3.297 stanovnika, dok je broj umrlih osoba od iste bolesti bio 825.

O kardiovaskularnim bolestima

U kardiovaskularne bolesti spadaju ishemijska bolest srca, ishemijska bolest cerebrovaskularnog sistema i periferna arterijska okluzivna bolest. Najzastupljenije kardiovaskularne bolesti su koronarne srčane bolesti (npr. srčani udar) i cerebrovaskularne bolesti (npr. moždani udar).

Osnovni uzrok kardiovaskularnih bolesti u 95% slučajeva je ateroskleroza, a simptomi se javljaju kada je proces u odmakloj fazi.

Kardiovaskularne bolesti se mogu prevenirati. Prevencija KVB podrazumeva procenu rizika kod svakog pacijenta. Lekari opšte prakse bi trebalo da sprovedu skrining i preventivne procedure.

Postoji više načina podela faktora rizika za nastanak KVB. Jedan od njih je podela na faktore rizika na koje se ne može delovati, dakle nepromenljive faktore (uzrast, pol i nasleđe) i faktore na koje se može delovati, te se na taj način KVB mogu prevenirati.  Najznačajniji od njih su povišen krvni pritisak, pušenje, povišen LDL-holesterol, nizak HDL-holesterol, dijabetes melitus, gojaznost, neadekvatna ishrana, fizička neaktivnost i dr.

Kako da zaštitite svoje srce?

Budite fizički aktivni

Sprovodite redovnu umerenu fizičku aktivnost. Samo 30 minuta aktivnosti dnevno može da pomogne u sprečavanju srčanog i moždanog udara. Neka to postane vaš životni stil – regularni deo svakog vašeg dana! Krećite se stepenicama umesto liftom, izađite iz autobusa nekoliko stanica ranije i prepešačite deo planirane trase. Bavite se vežbama pri kojima se prijatno osećate (npr. plivanje, šetnja, vožnja bicikla itd. )

Fizička aktivnost će sigurno pomoći i da se oslobodite stresa a, osim toga, idelan je saveznik  u borbi sa kilogramima.

Prestanite sa pušenjem i zaštitite se od duvana

Ako prestanete da pušite, rizik od koronarne bolesti srca biće dvostruko niži u roku od samo godinu dana uz trend vraćanja na normalan nivo tokom vremena. Osim kontrole i promene sopstvenih izbora i navika, važno je da izbegavate zadimljeno okruženje – i sama izloženost duvanskom dimu (pasivno pušenje) značajno povećava rizik od srčanog udara.

Jedite zdravo

Nezdrava ishrana dovodi do gojaznosti. Ishrana pre svega treba da bude količinski i po kvalitetu adekvatna. U ishrani treba da budu zastupljenje namirnice kao što su voće, povrće, integralne žitarice, mršava mesa, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masnoća i riba. Budite oprezni sa obrađenom hranom koja često sadrži visok nivo soli. Izbegavajte alkoholna pića koliko god je to moguće. Pijte dosta vode!

Održavajte zdravu telesnu težinu

Trudite se da dostignete i održavate idealnu telesnu masu, u skladu sa vašom visinom, godinama starosti, polom. Gojaznost je faktor rizika razvoja ishemijske bolesti srca. Karakteriše se uvećanjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima, što za posledicu ima povećani morbiditet i mortalitet. U odraslih osoba definiše se kao indeks telesne mase ≥30 kg/m2.*

*Jednostavan a dobar način za praćenje zdrave telesne težine je upotreba BMI (indeks telesne mase), koji, kroz odnos telesne visine i mase, daje grubu procenu udela masti u organizmu. Da biste izračunali svoj BMI, podelite svoju masu (u kilogramima) sa vrednošću svoje visine (izražene u metrima) na kvadrat. Preporuka je da zdrava odrasla osoba treba da održava svoj BMI između 18,5 i 24,9 kg / m².

Znajte vaše brojke

Redovno kontrolišite visinu svog krvnog pritiska, nivo holesterola i glukoze u krvi.

Ne zaboravite da je visok krvni pritisak glavni faktor rizika za nastanak moždanog udara, kao i oko polovine svih bolesti srca. Počevši od vrednosti 115/75 mm Hg, rizik za KVB se udvostručuje sa svakim porastom za 20/10 mm Hg u odnosu na prethodnu vrednost TA.

Povišeni nivoi holesterola i šećera u krvi dodatni su faktori rizika i značajno povećavaju šanse za nastanak pomenutih oboljenja. Poželjne vrednosti ukupnog holesterola su manje od 5,2 mmol/l a glukoze od 4.0 do 6.0 mmol/l pre jela.

Smanjite mentalni stres

Mentalni stres kao faktor rizika za KVB neizbežni je pratilac savremenog života.

Mentalni stres može biti hronični stres (praktično od rođenja), zatim rezultat uticaja socijalne sredine – posledica ekonomsko-političke krize, emotivni stres, poremećaji ponašanja u sklopu anksioznih poremećaja i reakcija (razni oblici depresija, aktuelni postraumatski stres sindrom kod prognanih lica, nakon prirodnih nepogoda…), panike, fobije.

Primena metoda kontrole mentalnog stresa (npr. psihološke radionice i sportsko rekreativne vežbe) predstavlja jedan od načina prevazilaženja ovog faktora rizika.

Pratite svoje dostignuće i napredak, budite ponosni na sve što radite za svoje zdravlje i zdravlje vaše porodice.

Crveni krst će kao i svake godine obeležiti ovaj dan iz Kalendara zdravlja u saradnji sa zdravstvenim ustanovama, školama i drugim partnerima. Dodjite, 29. septembra ispred Tržnog centra “Stadion ” od 15 do 18 h gde će volonteri Crvenog krsta Voždovac deliti edukativni materijal, ili  u Dom zdravlja” Stari grad” od 11h do 13 h gde će biti volonteri Crvenog krsta Stari grad deliti materijal  i pokazivati postupke pružanja prve pomoći. Istoga dana od 17 h na Sava promenadi na velikom platou kod dečije podmornice održaće se manifestacija “Plesom od mladosti do zdravog srca u starosti” u kojoj će učestvovati organizacije Crvenog krsta Savski venac, Zvezdara, Vračar, Zemun i Stari grad .

Ove godine je Sekretarijat za zdravstvo grada Beograda pomogao realizaciju preventivnih zdravstvenih aktivnosti kroz podršku Programu”Promocija zdravlja i unapređenje zdravlja  pojedinih grupacija stanovništva i prevencija bolesti zavisnosti”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Kviz o Crvenom krstu