Crveni Krst Beograd

Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima

AntiTrafficking Day (7)Volonteri Crvenog krsta Vozdovac, Palilula, Stari grad i Savski venac obelezili su 18. oktobra,  Evropski dan borbe protiv trgovne ljudima, na nekoliko lokacija u gradu: Tasmajdanski park ( Ck Palilula), Trzni centar Stadion(Ck Vozdovac i Ck Savski venac ) i Knez Mihajlova ulica ( Ck Savski venac i Ck Stari grad). Cilj mladih volontera bio je da skrenu paznju javnosti na problem koji postoji oko nas, da shvatimo da trgovac kao i zrtva moze biti svako ! Zadatak Crvenog krsta u ovom problemu je edukacija, odnosno prevencija !!!!

                                                                                                  CRVENI KRST BEOGRAD

 

Procenjuje se da se danas u svetu neverovatnih 27 miliona ljudi drži, protiv njihove volje, u ropskom položaju – a to je više nego ikad do sada u istoriji ljudske vrste.

Prema podacima Ujedinjenih nacija 700.000 žena, dece i muškaraca svake godine postanu žrtve trgovine ljudima, a zarada ostvarena od trgovine ljudima procenjuje se na sedam do 60 milijardi dolara godišnje.

Generalno govoreći, postoje dva osnovna tipa ropstva u savremenom svetu: ropstvo u industriji seksa i prinudni rad. Uobičajena predrasuda je da je trgovina ljudima „isključivo problem trećeg sveta“, da se ne može desiti lično nama, da muškarci ne mogu postati žrtve, kao i da su žrtve same krive za ono što im se desilo.

Čak i da jeste tako, i da se ovaj užas dešava samo u najsiromašnijim delovima sveta ili naivnima, i dalje bi bio strašan i zahtevao bi rešavanje. Ipak, činjenice govore da ropstvo postoji svuda – u svim državama, u svakom gradu. Od tinejdžera koji potiču iz porodica iz srednje klase u bilo kojoj razvijenoj zemlji do dece beskućnika koja žive na ulicama najsiromašnijih zemalja, ropstvo ima uticaj na sve kulture i sve klase. Kao i bilo koji drugi oblik zloupotrebe, ovde nije bitno etničko poreklo, geografija, ekonomija, uzrast ili pol.

Kako izgleda današnje ropstvo?

Nekad je to devojka zatočena u maloj sobi u kojoj dominira krevet. Nije potrebna posebno razvijena mašta da bi se zamislio njen posao: ona „servisira“ klijente 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, desetine muškaraca svakodnevno. Nekad je to izolovano mesto gde se drži na hiljade male dece kako bi bili lako dostupni pedofilima. Nekad se radi o „fabrikama za proizvodnju beba“ u kojima se žene primoravaju na trudnoću što je češće moguće a njihove bebe se prodaju bilo na crnom tržištu ili u industriji seksa. Nekad je u pitanju grupa bosonoge dece koja sa mačetama u rukama trče po plantažama i sakupljaju zrna kakaa. U pitanju može biti i ropstvo celih porodica koje se primoravaju na težak rad u rudnicima – iskopavanje dijamanata ili uglja, a nekad se radi o popularnom salonu za manikir ili masažu, sa bordelom skrivenim iza nekih vrata. Može to biti i desetogodišnji dečak koji nosi poluautomatsku pušku kroz džunglu ili osmogodišnja devojčica koju vezuju za drvo kada se završi njen rad u domaćinstvu. Nekad se radi o grupi žena u zagušljivoj neuslovnoj prostoriji u kojoj šiju garderobu koju ćete možda upravo vi nositi. Nekad su to deca koja mukotrpno rade u ciglanama ili nose ogromne terete.

Veća svest većeg broja ljudi o ovom problemu vodi ka snažnijem otporu protiv ove užasne nepravde. Organizacije specijalizovane za ovu problematiku i Crveni krst rade na skretanju pažnje društva na ovaj problem današnjice kako bi što više ljudi bilo upoznato sa njim – volonteri Crvenog krsta drže predavanja u školama i putem različitih uličnih manifestacija šire svest o tome.

CRVENI KRST PALILULA

Kviz o Crvenom krstu